Drugo, prošireno izdanje izbora u Srbiji. Prvo možete pročitati na http://www.astro-art.net/tx-235.html (Od izbora dva putića). Nisam imao nameru da se bavim ovim izborima jer je situacija u Srbiji sve do pre neki dan bila kristalno jasna. Radikali - Koštunica + socijalisti su imali nadmoćnu prednost.
Da li se išta menja posle skoro potpisanog SSP-a?
Potražio sam odgovor na to pitanje.
---
Hoće li SSP stvarno pomoći proevropskim snagama u Srbiji
Vilijem Montgomeri
Kad neki tim u američkom fudbalu tesno gubi u poslednjim sekundama igre i udaljen je od gol linije, jedina mogućnost koju ima zove se dodavanje "Pomozi, Bože". To znači da bacite fudbalsku loptu što dalje možete u polje i molite se Bogu (otuda, "Pomozi, Bože") da neko iz vašeg tima nekako uhvati loptu i ubaci se u završnu zonu za pobednički tačdaun. To uspeva jednom u sto pokušaja, ali pošto je to jedina šansa koju neko ima, nema mnogo izbora nego da se pokuša.
Suočene s ovom obeshrabrujućom situacijom, DS/G17 plus pokušavaju da izvedu srpsku varijantu dodavanja "Pomozi, Bože". Nadaju se da će, ubeđivanjem Evropske unije da napravi "putnu mapu" kako Srbija može dospeti na "belu listu" za šengenske vize i uputi poziv da se potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) bilo pre izbora ili odmah nakon njih, biti dovoljno da ubedi birače da je evropski put otvoren i da su konkretne koristi realnost a ne daleko i nejasno obećanje.
Činjenica je da je koalicija DS/G17 plus dopustila svojim protivnicima da diktiraju dnevni redi izborne kampanje. Pored toga, ona je vodila letargičnu kampanju, bez osećaja za hitnost i krizu, koji su joj potrebni da privuče birače da iziđu kao što su to uradili na predsedničkim izborima. Njena najavljena spremnost da posle izbora razgovara o mogućim koalicijama s DSS i SPS, uprkos radikalnim razlikama u političkim gledištima s ovim partijama, otkriva percepciju da više brine o vlasti nego principima. Zato je, izgleda, jedina preostala alternativa šutnuti taj fudbal u vazduh i reći... "Pomozi, Bože".
"Pomaže Bog moj Vilijame, ali samo tri puta. Tvoji puleni su već odavno taj bonus potrošili. Zadnji put na predsedničkim izborima.
Životni aksiom "kako seješ, tako žanješ" izgleda da nigde toliko ne "radi" kao u Srbiji. Da li samo zbog plodnih ravnica na Kosovu i Vojvodini ili zbog nedokučivog karmičkog "dramaratona" čiji smo učesnici, možemo samo da nagađamo. EU danas nije ništa manje ohola i beskrupulozna nego 1999. kada je sejala smrt nad Srbijom. Time što se odrekla međunarodnog prava, vladavine zakona i poštovanja državnog suvereniteta, prigrlila je princip "čija sila, toga je i pravda" i pogazila sve demokratske principe na kojima je sazdana, čime je začela klicu i svog budućega nestanka.
Koliko samo ovo danas bedno zvuči>
KOLATERALNA LJUBAV
Solana: 'Mnogo volim Srbiju'
Pre devet godina neke od posledica te naprasne ljubavi "milosrdnog anđela" bile su (citat iz "Kurura"):
"...U Aleksincu je na ljude i njihove kuće palo sedam smrtonosnih projektila. Nestale su dve ulice, Dušana Trivunca i Vuka Karadžića. Pomažući povređenima u centru Beograda nakon bombardovanja zgrade Generalštaba, Ratko Bulatović iz Gradskog štaba u drugom naletu NATO bombardera ostao je bez obe noge.
Na drugi dan Uskrsa, u 11.40 časova, granatiran je putnički voz u Grdeličkoj klisuri. Poginulo je 15, a 35 putnika teško ranjeno. Kolateralna šteta. Na pijaci u Nišu je od kasetnih bombi poginulo 14 ljudi. Kolaterlana šteta. Na mostu na Limu nastradala su deca Olivera Maksimović, Julijana Brudar i Miroslav Knežević. Kolateralna šteta. Petogodišnja Milica Rakić iz Batajnice nastradala je na noši. U Novom Pazaru ubijeni otac i sin, dvogodišnji Marko Spasić u tatinom naručju. Na Varvarinskom mostu poginulo desetoro, a ranjeno sedamnaestoro ljudi. Za NATO pakt su ove nevine žrtve samo kolateralna šteta.
Od posledica bombardovanja koje je naredio Solana poginulo je više od 3.000 civila, od kojih 78 dece a svake godine u Srbiji više od 30.000 ljudi oboli od raka.
Darove ?Milosrdnog anđela? donelo nam je 19 vodećih zemalja Severnoatlantske alijanse sa SAD na čelu. Preostalih 18 su: Kanada, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija, Italija, Grčka, Turska, Danska, Belgija, Španija, Portugal, Island, Norveška, Luksemburg, Poljska, Mađarska i Češka.
Ostaće zabeleženo da je 37 puta vojno jača i 670 puta ekonomski snažnija sila morala da se služi zabranjenim oružjem, ne prezajući od civilnih ciljeva i žrtava kako bi pobedila u tom, po NATO, sramotnom ratu."
Samo neljudi mogu sada da od Srba traže poverenje. Prijatelji nepravde mogu samo da računaju na naš prezir. Brojni su najnoviji primeri na kojima EU svakodnevno pokazuje svoj odnos prema nama (priznanje Kosova, oslobađanje Haradinaja, Šešelj, Čavić..) Mrak u koji smo zapali sunovratom međunarodnog prava i institucija koje ga sprovode (Haški sud) je sve gušći i nepodnošljiviji.
I koliko god se mi trudili da od te i takve EU (čitajte - NATO) napravimo otklon, sve nas više pritišću da im se pridružimo. Maltene na silu. Jasno je njima da je Srbija ključni faktor stabilnosti (sada više ne samo na Balkanu) i da nije baš previše impresionirana "evropskim vrednostima".
Bauk zvan "srpski radikali" kruži Evropom
Moram da priznam da sam ovu reanimaciju proevropljanima (antisrbima?) u vidu SSP-a očekivao još pred drugi krug predsedničkih izbora koji ne samo da nisu ništa rešili nego su još više pojačali animozitet između Koštunice i Tadića. Tadić je pogrešno te izbore shvatio kao referendum za i protiv Evrope pa je počeo da povlači neke poteze bez Koštuničinog blagoslova, čija je reč do sada uvek važila kao poslednja. Tako je bilo i juče. Posle upornog Tadićevog insistiranja da "tehnička vlada nema kapacitet" da sa Rusima potpiše ugovor, ta ista "tehnička vlada" je nekim čudom juče dobila taj kapacitet i potpisala famozni ugovor. I to je priča koja se stalno ponavlja. Možete da se kladite da čim Tadić nešto "odlučno tvrdi" to znači da će uraditi suprotno; isto tako je na prethodnim izborima "odlučno tvrdio" da će Đelić biti premijer i da nema nikakve šanse da Koštunica bude na tom mestu ? a desilo se da je lično Tadić dao Koštunici premijersko mesto, a uradio bi to opet, bez ikakve dileme, budući da mu je sudbina dodelila ulogu da u tom odnosu Tadić uvek bude gubitnik.
Više je nego očigledno da bauk radikala oličen u liku Tomislava Nikolića (Koštunica?!) kruži Evropom i da je nasmrt isprepadao evropske centre moći, koji su zato odlučili da zbog izbora u Srbiji brže-bolje daju podršku pulenima Borisa Tadića. A cena? Bagatela za Tadića i njegovu bratiju! Priznanje i dobrosusedski odnosi sa Kosovom. Ali su zato prednosti po Srbiju tog "trgovinskog sporazuma" nemerljive ? koliko (malo) sutra moći ćemo da se snabdevamo šargarepom i šipkom sa evropskih tržnica, "mačka u đžaku" je već godinama standarni deo evropske ponude, a već na "kukovo leto" ukinuće vam vize i pustiti vas iz kaveza. Sve to od uslovom da imate manje od 25 godine i da ste radno sposobni. I Hitler je na sličan način pokušavao da napravi "arijevsku rasu".
Pitate se otkuda te moje optimističke proznoze? E pa to vam je zbog dodatnog uslova koji je prikriven u dnu Sporazuma. Interesantno, napisan je toliko sitnim slovima da gotovo niko nije uspeo da ga pročita. Mladić naravno, koga ćemo na kraju morati da kloniramo kako bi Haški sud dobio bar njegov DNK koga bi mogao da osudi. Do tada, moći ćemo da se okoristimo samo standardnim delom te više nego velikodušne evropske ponude (mačkom u đžaku).
Srećom te ovaj put osvešćenje kod Srba nije dugo trajalo. Prekinut je na vreme EU(ropski) projekat depravoslavizacije, "denacifikacije" i denacionalizacije nacionalno svesnog Srpskog naroda (jedinog preostalog u Evropi). Ne treba smetnuti sa uma da EU vode Švabe a njihov stav prema nepoćudnom srpskom elementu svima je dobro poznat - da "Srbija kao država nestane sa lice Evrope", Vili Vimer: "rat protiv Savezne Republike Jugoslavije vo?en je da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog toga se iz strateških razloga tamo moraju stacionirati ameri?ki vojnici, te da se tako nadoknadi ono što je propušteno 1945"; nemački ministar Kinkel: "Srbiju treba naterati da kleči".
Na žalost izgleda da se u Srbiji, u zadnje vreme, dosta namnožio taj "klečeći" deo populacije. Eto što nam želi ta "demokratska" Evropa, preko svojih bahatih i bučnih "opunomoćenika" koji su se do sada šepurili srpskom političkom scenom. Postoje jaki razlozi zbog čega je Srbija kompletno razoružana, a svi naši "dobronamerni susjedi" naoružani do zuba (čemu je i Tadić dao svoj veliki doprinos, kao ministar vojske u prethodnoj vladi).
Dozvolili smo da se nam kroji sudbinu građanska, privilegovana, elitistička i hedonistička beopopulacija koja bi za šaku eura skinula pantalone i namestila se da joj uđe "Evropa". Toj manjinskoj populaciji je patriotizam do sada ulazio na usta, a izlazio na donji deo. Kažem do sada, jer je najzad to vreme prošlo. Većinski nacionalno osvešćeni deo počeo je da se budi i da shvata da je "đavo došao po svoje"!
Zato će sutra, 11. maja, "zaljubljenicima" u Srbiju, Solani, Rupelu i Renu - Srbi konačno moći da poruče>
